Uvozne maline oborile cenu otkupa domaćih

0

Najveća pretnja za srpske malinare je uvoz oko 10.000 tona ovog voća iz BiH, čija je cena niža, a kvalitet diskutabilan

Ako se ovako nastavi, u naredne dve, tri godine proizvođači će masovno krčiti malinjake, a svetska konkurencija će trljati ruke, komentar je jednog čitaoca „Politike”na vest da je uvoz ovog voća u Srbiju za kratko vreme udvostručen.

Po nalazima Komisije za zaštitu konkurencije, uvozne dubokozamrznute maline iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova, a delom i iz Bugarske i Crne Gore, idu u dalju preprodaju na inostrana tržišta. Na gubitku su domaći proizvođači jer više ne dobijaju cenu koja ih motiviše da nastave da se bave poslom koji Srbiji godišnje donosi značajan devizni priliv – oko 250 miliona evra.

Kako će se ovo odraziti na reputaciju Srbije koju inostrani kupci prepoznaju kao proizvođača jedne od najkvalitetnijih sorti malina na svetu?

Dobro upućeni poznavalac ovog tržišta kaže za „Politiku” da su nam proizvođači iz BiH najveća, ali i nelojalna, konkurencija. Tamo se trenutno proizvodi od 18.000 do 20.000 tona ovog voća i oko 50 odsto tih količina dolazi na naše tržište.

Objašnjava da je u BiH proizvodnja malina poslednjih godina omasovljena jer su proizvođači iz nekoliko kantona dobijali državne subvencije, koje su prošle godine iznosile oko 11 evrocenti po kilogramu. Kod nas takva vrsta podsticaja ne postoji. Tako su Bosanci ponudili malinu ispod svake cene, a rezultat je poznat – otkupna cena domaće je pala 34 odsto u odnosu na 2016. Ipak, komisija je napomenula da su delom na to uticali i ogromni viškovi iz prethodne godine zaostali u hladnjačama otkupljivača. Prosečna izvozna cena maline bosanskih proizvođača za samo godinu dana pala je sa 2,28 na 1,53 evra za kilogram. Nezvanične informacije pokazuju da su određene količine, prošle godine, uvezene po dampinškim cenama od 80 ili 90 evrocenti. Nasuprot tome, prosečna otkupna cena domaće, po podacima komisije, bila je 145 dinara (u prvih deset meseci 2017).

– Ranije su u Srbiju ulazile količine od oko 4.000 tona, mahom iz podrinjskog dela Republike Srpske. To nije predstavljalo problem jer, praktično, nije bilo razlika u kvalitetu. Ali te maline koje sada dolaze iz srednje Bosne i okoline Cazina diskutabilnog su kvaliteta. U pitanju je šarenilo sorti, koje ne odgovaraju kvalitetu domaćeg „vilameta” i „mikera” i strani kupci to prepoznaju – kaže naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.

On veruje da reputacija Srbije, koja je u vrhu svetske proizvodnje i izvoza, za sada nije ugrožena jer su se pojavila nova izvozna tržišta, a postoji i manjak ovog voća na svetskom tržištu. Šta će biti u budućnosti, teško je predvideti, kako kaže: „Sami sebi smo najveća konkurencija.”

Podsećamo, Antimonopolska komisija objavila je izveštaj iz koga se može videti da je Srbija, do novembra prošle godine, uvezla 10.990 tona malina, a oko 75 odsto tih količina upravo iz Bosna i Hercegovine. Oko 13 odsto sa Kosova i manje količine iz Bugarske i Crne Gore. U odnosu na 2015. reč je o dvostruko većim količinama, što očigledno ugrožava perspektivu domaćeg malinarstva.

– Uvoz malina ima rastući trend, a to tržište je na granici između niske i umerene koncentrisanosti. Prva četiri uvoznika zajedno uvoze oko 50 odsto ovog voća i po količini i po vrednosti – navodi se u izveštaju komisije koja je dala sveobuhvatnu ocenu tržišta malina u Srbiji, raspolažući podacima Ministarstva poljoprivrede, Uprave carina, Republičkog zavoda za statistiku, kao i informacijama koje je tražila od 15 najvećih otkupljivača i izvoznika ovog voća.

U komisiji navode da im je problem predstavljala neusaglašenost podataka zvanične statistike i drugih javno dostupnih podataka kada su u pitanju proizvodnja i izvoz malina. Podaci Ministarstva poljoprivrede, ističu, pokazuju da zvanična statistika potcenjuje ukupnu površinu pod zasadima, prinose i domaću proizvodnju malina. Prema istom izvoru, nove površine pod zasadima maline, kao i povećana proizvodnja usled uvođenja savremenih tehnologija uzgoja, dovele su do hiperprodukcije u proizvodnji maline i zastoja u plasmanu na međunarodnom tržištu.

Recimo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna površina pod zasadima maline u periodu 2014–2016. godina u Srbiji iznosila je 11.041 hektar. Sa druge strane, podaci koje je dostavilo Ministarstvo poljoprivrede daju nešto drugačiju sliku stanja u malinarstvu. Na osnovu tih podataka sa terena, kojim je raspolagalo ministarstvo, navodi se da se pod malinjacima nalazi nešto manje od 20.000 hektara.
Politika


OSTAVITE SVOJ KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here