Predstavljena knjiga „Spomeni, duži od života“

0

Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ već dugi niz godina dosledno neguje sve vidove zavičajnosti i tradiciju predstavljanja zavičajnih stvaralaca. U tom duhu je u petak, 16. marta, sa početkom u 18 sati, u Maloj sali Doma kulture u Čačku predstavljena knjiga preduzetnika i publiciste Miloja Stevanovića (1949) Spomeni, duži od života, objavljena kao autorsko izdanje 2017. godine.

U promociji su učestvovali prof. dr Dragoljub Petrović, recenzent, Gvozden Otašević, urednik, dr Vladimir Dimitrijević, profesor i publicista, i Miloje Stevanović.

Veče je vodila mr Marijana Matović, koja je, između ostalog, istakla: „Kakvu svesnost postojanja neguje i kakve spomene ljudi i događaja iz svog okruženja, duže od života, tvori u svojim delima Miloje Stevanović? Šta ga je podstaklo da pamti i beleži autentična, izvorna sećanja, ne samo svoja, već i svojih Stevanovića – bliže i dalje familije, svojih seljana, prijatelja, saradnika, pa i ljudi o kojima je samo slušao… Kada je i kako u sebi pronašao tananu duhovnu nit kojom tka prave male studije gde se prepliću etnologija, psihologija, sociologija, istorija… Šta ga inspiriše da sa iskrenom posvećeničkom strašću iz zapretanih sećanja strpljivo pabirči i na svetlost dana iznosi danas gotovo izumrle reči i izraze srpskog jezika, arhaizme-dragulje koje brižljivo sabira u Slovare srbskih reči i njima zaokružuje svaku svoju knjigu?
Dela koja svojim neumornim perom ispisuje Miloje Stevanović postavljaju suštinska pitanja – ko smo, odakle smo, kuda idemo…“

Potom je u završnom delu večeri, najavljujući besedu autora, ukratko predstavila njegovu biobibliografiju: „U završnici ove spomen-knjige, u Slovu o grešnom pravedniku Miloju (Stevanoviću) što knjigu ovu pisa, zabeleženo je: ‘Grešni pravednik Miloje (Stevanović), rodio se potkraj prve polovine XX stoleća, licem na Mladence u dragačevskom selu Goračići.

U mladim godinama učiteljevao je u rodnom selu.

Na studijama na Beogradskom univerzitetu, boljeg ne bje.

Nostalgiju i ljubav za Stevanovića džematom utk’o je, gladujući, u jedan zidnjak. U srednjim godinama, ne odmarajući se i odričući se materijalnih dobara, mlekarom „Gaj“ starao se da uzdari zavičaju.

Od dva puta izabrao je mnim gori, za koji vazda govori kad bi ispotekar bir’o, opet bi onim kojim se ređe ide. Zbog tog puta, ne jedared, bje najgori. Al’ opet bi, dovek čovek. I istraja.

Svagda biće zapisato da grešni Miloje (Stevanović), sin Svetolikov, sin Radosavljev, sin Miloja Prvog, sin Vićentijev, sin Miloradov, sin Petrov, sin Stevanov nije dangubio – ispisao je stranice više knjiga no što je Gospodovih zapovesti o ispravnom životu u pravoslavlju: Kazivanja (2005), Čaša Obradova (2007), Ne pomiči stare međe (2008), Ko prodaje veru za večeru (koautor sa Uredništvom sajta „Borba za veru“, 2009), Rodoslovlje Stevanovo (koautor sa Momčilom Stevanovićem, 2011), Sine moj, ne pristaj (2011), Tajna bezakonja (2012), Ne daj dušu, rode (2013), Sagrešenja u Srbskoj pravoslavnoj crkvi (2014), Čuvari vere predačke (2014), Razgovori sa akademikom Jovanom Deretićem o stanju u SPC (2014), Tajna dedine fioke (2015), Izgubljeno jagnje (2016), Spomeni, duži od života (2017), Aršin (2017), Velečovek Cane (2017).

Obnovio je groblja predaka kako valja i kako priliči.

Uposlio poprilično ljudi i po veri i po čojstvu dostojnih.

Na kameni biljeg koji je postavio iznad svoje večne kuće na dragačevskom groblju Čergovište, uklesa amanet svojim potomcima kroz slovo Jevanđelja: Ovo vam zapovedam da ljubite jedni druge (Jevanđelje po Jovanu 15, 12).

Ovo pisa dijak grešni Milosav (Slavko Pešić) na Sretenje, 15/2. februara ljeta Gospodnjeg 7525.“’
Fragmente iz knjige nadahnuto je kazivao Ljubiša Ćirković.

Bogato ilustrovanu monografiju Spomeni, duži od života likovno-grafički je u vizuelno prepoznatljivom stilu opremio Zoran Jureš, a štampala Štamparija „Svetlost“ iz Čačka u tiražu od 1.000 primeraka.


OSTAVITE SVOJ KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here