Gradiće se Moravski koridor, potpisan memorandum s firmom iz SAD

0
Foto: Ministarstvo građevinarstva

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i potpredsednik američke kompanije Behtel, Šon Keri, potpisali su Memorandum o razumevanju i saradnji u izgradnji deonice „Moravskog koridora“ – puta od Pojata do Preljine duge 110 kilometara, a maksimalna vrednost te investicije je 800 milione evra.
Ta saobraćajna deonica povezaće Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak.
Potpredsednik Behtela Šon Keri, je rekao da su procene da će izgradnja Moravskog koridora trajati dve i po godine.
Mihajlović je dodala da će razgovarati o najboljem načinu finansiranja izgradnje Moravskog koridora i istakla da na jednom delu treba da bude izmeštena reka i telekomunikaciona infrastruktura.
Na pitanje kakvu obavezujuću snagu ima Memorandum o razumevanju, ona je rekla da je ugovor sa izvođačem radova samo prvi korak i da može da bude potpisan kad se obave svi pripremni radovi. Na pitanje zašto se to radi bez tendera, Mihajlović je rekla da Srbija ima strateške ugovore s više zemalja, na osnovu kojih je do sada izgrađeno mnogo pruga i puteva.
Iza svih velikih infrastrukturnih projekata stoji garancija države, a pošto je Moravski koridor strateški važan i prioritet, država će obezbediti garancije i za njegovo finansiranje„, kazala je ministarka.
TS: Nejasno šta je potpisano sa Behtelom
Organizacija Transparentnost Srbija (TS) je ukazala da je nejasna pravna priroda sporazuma koji je Vlada Srbije potpisala sa američkom kompanijom Behtel i da li je usklađen sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o javno-privatnom partnerstvu.
Kako je podsetila TS, ta američka kompanija je prema ranijim najavama zainteresovana za učešće u izgradnji deonice puta Pojate-Preljina, a da je ministarka krajem septembra ove godine izjavila da su „na infrastrukturnim projektima prisutni i Svetska banka i Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, kineski, azerbejdžanski i evropski izvođači, a uskoro i američke kompanije“.
Memorandum o saradnji nije pravni osnov na osnovu kojeg se može odrediti ko će graditi auto-put u Srbiji. U tu svrhu je moguće zaključiti isključivo ugovor. To može biti ugovor o javnoj nabavci radova, ugovor o koncesiji ili drugom vidu javno-privatnog partnerstva ili ugovor o donaciji„, navodi se na sajtu TS.
Dodaje se da su javne nabavke i javno–privatna partnerstva aranžmani kod kojih se privatni partner određuje u postupku nadmetanja, uz sprovođenje domaćeg zakona, a nije poznato da je takva procedura sprovedena za Moravski koridor, a i da jeste, ona bi rezultirala zaključivanjem ugovora a ne nekog drugog pravnog posla.
Izuzetak predstavljaju nabavke koje se realizuju na osnovu međudržavnog sporazuma, što se u Srbiji već desilo u nekoliko situacija, na primer prilikom izgradnje deonice od Ljiga do Preljine, kada je napravljen vezani sporazum sa Azerbejdžanom – da se izgradnja finansira iz kredita te države i da posao izvodi unapred određena firma„, istakla je TS.
Navedeno je da će na sličan način, samo iz kineskog kredita, po svoj prilici biti modernizovana i pruga ka mađarskoj granici.
Očigledan nedostatak takvih aranžmana jeste to što se isključivanjem konkurencije gubi prilika da se kroz nadmetanje dođe do najpovoljnijeg ponuđača. Pored toga, ozbiljno se narušava i čitav sistem javnih nabavki, pa se stroga pravila primenjuju na nabavke vrednosti od nekoliko desetina hiljada evra, a ne i na nabavke vredne stotine miliona„, ocenila je TS.
Istaknuto je da se kod nekih infrastrukturnih projekata Zakon o javnim nabavkama zaobilazi i primenom pravila međunarodnih finansijskih institucija koje daju kredit i da tada nadmetanje postoji, ali ne i mogućnost podnošenja zahteva za zaštitu prava.

OSTAVITE SVOJ KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here