JANJUŠEVIĆ: Sačuvaćemo BORAC!

FOTO: Miroslav Jelisavčić Piko

Najmladji i “najčačanskiji” tim u bogatoj istoriji Borca, tokom jesenjeg dela prvenstva u Prvoj ligi Srbije, snagom mladosti i ogromnom željom za dokazivanjem, uspeo je da se izdigne iznad košmarne klupske finansijske situacije i zabeleži šest pobeda i šest remija. Ta 24 osvojena boda i 12. mesto na tabeli, Moravskim zebrama obezbeđuje vrlo dobru startnu poziciju u prolećnim okršajima, tokom kojih će pokušati da se što više udalje iz zone ispadanja. A upravo to i jeste misija Vladimira Stanisavljevića, šefa stručnog štaba Borca i njegovih izabranika koje su mnogi, na početku sezone, unapred izbrisali sa spiska prvoligaša.

FOTO: Miroslav Jelisavčić Piko

Jedan od onih koji se nikako nisu mirili s takvim scenariom je i Njegoš Janjušević. Poslovično nadahnuti desni bek crveno-belih, dugo je čekao pravu šansu u startnom timu Borca i od prve utakmice fanatično se bori da je u velikom stilu i iskoristi. Iako ima samo 22 godine, Borčev Karvahal je stigao da se oproba i u inostranstvu. Pošto čačanski ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu, malo znaju o njegovoj dosadašnjoj karijeri, na početku razgovora smo ga upitali kako i pod kojim okolnostima se zaljubio u “bubamaru”.

– Rođen sam u Prijepolju, a za loptom sam počeo da trčkaram uz dvojicu starije braće, Boška i Nemanju. I to nije bilo nimalo slučajno, pošto je naš otac Slavenko bio strasan igrač malog fudbala, prijepoljski Rikardinjo u ono vreme. Uglavnom, malo po malo, fudbal mi je sve više ulazio pod kožu. Prvu loptu dobio sam od mame Dragane koja me je potom, kad sam imao devet godina, odvela da treniram u FK Polimlje. Vrlo sam istrajan u svemu što radim, tako da sam veoma brzo uvideo da će fudbal postati sastavni deo mog života na duže staze – priseća se Njegoš Janjušević fudbalskih početaka.

To si verovatno shvatio kad si prihvatio ponudu Bežanije?

FOTO: Miroslav Jelisavčić Piko

– Upravo tako. Kao mlađi tinejdžer sam, uz saglasnost roditelja, doneo odluku da se preselim u Beograd i zaigram za njihov omladinski tim. Otišao sam na poziv mog prvog trenera Siniše Ljujića. Ljuja je mnogo dobar čovek i sjajan stručnjak i od njega sam naučio sve što se o fudbalu mora znati, tako da ga doživljavam kao svog fudbalskog oca. Nešto kasnije stigao mi je i poziv iz slovačke Dunajske Strede. To je bilo fino internacionalno iskustvo, međutim, bio sam isuviše mlad da bih se izborio u konkurenciji starijih i fizički spremnijih, surovih profesionalaca.

Usledio je povratak u blizinu rodnog kraja i potpis ugovora sa Jedinstvom iz Užica. Izgleda da ti je kratkotrajno pečalbarenje bilo od velike koristi?

-Naravno, sazreo sam dosta i kao igrač i kao ličnost, tako da sam u dresu Jedinstva u kontinuitetu odigrao na prilično visokom nivou. To nije promaklo čelnicima Mladosti i pretprošlog leta sam bio na korak od odlaska u Lučane. Ali, kako je sudbina fudbalskog profesionalca nepredvidiva, promenio sam pravac u poslednji čas i sklopio ugovor s Borcem.

Imajući u vidu da si bio pik Lučanaca koji i te kako znaju da detektuju igrača za velika dela, sigurno nisi ni pomišljao da ćeš u Borcu da greješ klupu?

FOTO: Miroslav Jelisavčić Piko

-Iskren da budem, nisam. Živeo sam u nadi da ako baš od početka ne budem u startnoj postavi, da ću bar da dobijem odgovarajuću priliku da pokažem šta i koliko mogu. To se nije dogodilo, mnogo sam se razočarao, ali sam ipak, uz ogromnu podršku porodice, uspeo da prebrodim taj teški period.

Kako si doživeo odluku klupskih čelnika da te pošalju na pozajmicu u Polet?

-Kao još jedan udarac koji sam stoički podneo. Jednostavno, ne može da ti bude svejedno kad iz Superlige odeš u Srpsku ligu. Pomirio sam se sa sudbinom i tih prvih dana u Ljubiću, bio sam prilično melanholičan. Uprkos tome, trener Žil Kovačević je prepoznao moj skriveni potencijal i ponajviše zahvaljujući njemu, ponovo sam počeo sa osmehom da dolazim i odlazim sa treninga. Odigrao sam odličnu sezonu, trener Vladimir Stanisavljević je sve to ispratio i vratio me na stadion kraj Morave.

FOTO: Miroslav Jelisavčić Piko

To je bilo lepo, ali atmosfera koju ste u Borčevoj kući zatekli ti i tvoji drugari s kojima si zajedno stigao iz Poleta, bila je daleko od lepe! O čemu ste tada razmišljali?

-Prvih dana, dok se neke stvari nisu postavile na svoje mesto, zaista je svima bilo teško. Na sreću i nas igrača i kluba kao kluba, trener Vladimir Stanisavljević se prihvatio odgovornosti, vodeći nas, uz pomoć njegovih saradnika, iz treninga u trening i iz utakmice u utakmicu s neverovatnim žarom i energijom. Na taj način nas je primorao da zaboravimo na spoljne okolnosti i usredsredimo se na ono što svako od nas najviše voli – a to je teren i igra.

Šta očekuješ u prolećnom delu šampionata?

-Jesenas smo izgradili solidnu poziciju koja nam omogućava da se u drugom delu sezone izborimo za opstanak, što nam je i bio cilj kada smo s ovim podmlađenim timom započeli prvenstvo. Borac je klub s velikom tradicijom i njegovi navijači zaslužuju da ponovo gledaju superligaške okršaje. A da bi se to dogodilo, neophodno je da osim stručnog štaba, rukave zasuče i klupsko rukovodstvo i gradski čelnici koji bi trebalo da pronađu odgovarajući model uz pomoć koga bi se rešili finansijski problemi – zaključio je Njegoš Janjušević.

Fudbaleri Borca su pre dve sedmice započeli pripreme za nastavak sezone i sprovešće ih na svom stadionu.

BMedia.rs / Milorad Plazinić


Dobro došli na portal BMedia.rs, sve vesti na ovom portalu su informativnog karaktera i nemaju nameru uvrede ili povrede integriteta ličnosti. Svi sadržaji u obliku video i foto materijala su vlasništvo njihovih autora, molimo Vas da nas kontaktirate za označavanje autora ili uklanjanje fotografija na [email protected]